недеља, 12. август 2018.

Zaboravljeni

O,ne, nije ovo ona pesma,nije ni neki tamo srceparajući post,dobro,jeste,ali ne u na onaj romantični način.
 
 Iskreno,sasvim slučajno sam naletela na njih dve.I sećanje me je odjednom preplavilo.Bile smo savršen tim,koliko toga smo samo prešle zajedno.Nas tri,nepobedljive,pomalo neobične...

Zaboravila sam ih,verovatno su i one mene,dešava se.Možda ih se ne bi setila baš sada da radoznalo nisam pogledala u tu natkaznu sa obućom i tamo su stajale one,par starih,nekada omiljenih čizama.I dalje su,osim rajfešluza bile savršene.m+Možda malo kod prstiju izlizane,ali to se i nije primećivalo.

 Možda ih mogu popraviti,pa ko zna,nas tri ponovo da krenemo u neke sada nove,veće pobede.Ipak,nisu one van današnjeg vremena.

 A vidim,gledale su i one u mene.Pitale su se gde sam nestala.Bile su željne da izadju van te male natkazne.Mrzele su što se guraju sa tom ostalom obućom.Zar one,dame,među tim ološom.


Нема коментара:

Постави коментар

Kada snovi postanu stvarnost

Volim da planiram, da organizujem svaku sekundu svog života.Znam da zvuči čudno i previše, ali nekako ne mogu da funkcionišem ako ne isplan...