Zasto ne pisem svaki dan

Citajuci razne sadrzaje na temu blogovanja cesto znam da pomislim da pravim jednu gresku,ne pisem i ne objavljujem po post svaki dan ili bar svaki drugi.Naravno,ima perioda kada i to radim,ali opet desi se da apsolutno ni jedan post ne objavim i po vise dana.

I onda sam sela,pocela da razmisljam o svemu tome.

Sama inspiracija mi nikada nije falila,oduvek sam mogla da pisem o bilo cemu,na istu temu mogla sam da pisem i po dvadeset razlicitih sastava u roku od 45 minuta.(Znate ono u skoli kada imate pismeni iz srpskog).Dakle to nije bio problem i svakako da nije bilo potrebno ispravljati tu gresku.

Ali opet,zar je poenta pisati o bilo cemu,pa cemu onda sve to.Moj cilj je jednostavan,zelim da nekog ko ce procitati moje tekstove naucim necemu,da im pruzim kakvu takvu edukaciju.A pisanjem bilo kakvih tekstova iz razloga da nesto samo napisem to nikako ne mogu postici.

Naravno,lako je napisati neki tekst,objaviti ga i podeliti po raznim drustvenim mrezama,pricati prijateljima i nekako skupiti ljude koji ce vas bar jednom procitati,ali meni to nije sustina,ja nekako volim da istrazujem o onome o cemu zelim da pisem,ili radim bilo sta drugo.A da bih to uradila potrebno je neko vreme.
Dakle,pre nego sto objavim odredjeni teks,koji vec upisan u mojoj svesci,namenjenoj iskljucivo za to,ja pokusavam da nadjem neke druge tekstove koji imaju veze sa tom temom,to su drugi blogovi,sajtovi,you tube kanali,tv emisije,novine...I onda zapisujem i uporedjujem sa mojim tekstom,a zatim sve to ulepsavam.

I kao sto zelim da naucim nekog necemu i da nekog na neki nacin posavetujem isto tako moram i ja uciti svaki dan,jer ipak koliko god da nesto znamo,nikada necemo znati sve i bas zbog toga uvek moramo uciti iznova i iznova.

Sta me je inspirisalo da pisem blog

Kada bih trebalo da vam kazem kada sam otkrila svoju sklonost za pisanjem verovatno ne bih znala.Zapravo od kada sam naucila da pisem slova,a to je bilo pre prvog razreda osnovne skole,imala sam tu sklonost da se izrazavam pisanim putem.Bilo da sam srecna,ljuta ili tuzna u svoju svescicu sam pisala decje,pomalo smesne sastave.
Od malena sam volela da citam,mozda zvuci cudno,ali knjiga uz koju sam naucila da citam nije bila Bukvar,ili neka decija slikovnica vec "Orkanski visovi" od Emili Bronte.Pa sam tako vrlo brzo stekla tu neku naviku za malo zrelijim pisanjem od ostale dece.
Onda je usledio kompljuter koji je polako zamenjivao svesku i olovku.Volela sam sate i sate da provodim pored racunara i da pisem sastave,price,romane,da pravim neke svoje magazine i to sve na microsoft word-u.Sve do jednoga dana,kada sam sasvim slucajno cula za pisanje bloga.
Kako sam po prirodi veoma znatizeljna pocela sam da guglam sve o blogovima,da citam razne blogove i veoma srecna sto cu svoje misli i stavove podeliti sa ostalim ljudima resila sam da napravim svoj blog.
Narvno,kako sam zavrsila srednju dizajnersku skolu i kurs iz sminkanja,a takodje imala(jos uvek ima) sklonosti za uredjenje prostora i za projekte "uradi sam" resila sam da pisem upravo o tome.
Ne,meni ni u kom slucaju novac nije vazan kada je blog u pitanju.E sad,lagala bih vas kada bih vam rekla da bih odbila neku saradnju.Naravno da ne bih.Ali moj cilj je mnogo visi.Ja zelim da otkrivam ono sto me zanima.Zelim da pisem,da prenosim ljudima vazne i zanimljive cinjenice ne kopirajuci druge blogere.
Jer ja sam jedinstvena.