Novogodisnje ludilo-drugi deo

Kao sto sam u prethodnom,odnosno,prvom delu vec pisala,kraj mog dekorisanja,ili ukrasavanja nije ni malo pri kraju,iako je docek Nove godine vec prosao.
Primeticete,da ovaj moj naslov ni malo ne ide uz samo ukrasavanje,kada bih govorila samo o tome svakako bih promasila temu i verovatno zbunila one koji citaju,tako da cu u nastavku ovu temu posvetiti necemu drugom,moglo bi se reci vaznijem,pa bar za mene,vaznijem.

Novogodisnje ludilo je zapravo sve sto se podrazumeva za taj dan i tu noc,pa verovatno i par narednih dana.
To je vreme kada,ne samo da stavljamo sarene ukrase i svetlucave lampione svuda oko nas i ne samo kada se pripremamo za vece,trazeci idealnu odecu i obucu i namestamo najlepsu frizuru.Ili kada pripremamo najukusniju gozbu,sto bogatije i sto lepse.
Novogodisnje ludilo je zapravo i vreme kada preispitujemo sebe,koliko smo ucinili u prethodnoj godini,da li smo mogli vise,mozda nesto malo drugacije.Kada postajemo jos blazi prema ljudima oko nas i uglavnom zaboravljamo na razne nesuglasice,svadje i neprijatne situacije i nekako smo puni novih zelja,kako za nas,tako i za druge.
To je,zapravo,ono vreme kada,poput neke carolije u nama nada nekako jos vise zatreperi,kao da se ponovo budi,jos jaca.

I bas zbog toga,zbog te iste nade mi postajemo veseliji,razigraniji i to je ono pravo "ludilo",koje i nije bas tako cesto u drugim danima tokom godine.

To je prava sreca,prava sustina nove godine:deljenje,nadanje,snovi i zelje.I verovatno da upravo zbog toga,zbog te,neke nove inspiracije ja jos uvek dodajem po neki,rucno,napravljeni ukras na svoju jelku iz detinjstva.Mozda,bas zbog toga ne zelim da promenim tu staru,vec ostecenu jelku.Da me podseti ko sam zapravo ja,da me podseti da uprkos godinama ne prestanem da sanjam i mastam poput deteta,da i dalje verujem.
A upravo to zelim i vama.Da vam se ispune svi snovi,ali i da dalje sanjate i dalje zelite,jer covek bez zelja je samo prazno bice i da dalje verujete u ljude,u lepotu,u sebe,pa cak i u ono "nemoguce".