четвртак, 28. јун 2018.

Neukusno drugaciji

Secam se, bilo je to kada sam imala sesnaest,sedamnaest godina,ne znam tacno, mada moje godine tada i nisu toliko bitne.Uglavnom isla sam kroz malu i ne bas lepo uradjenu pesacku zonu mog,za mene najlepseg grada.Nisam mogla a da ne obratim paznju na prolaznike, bilo je zaista raznih lica,mladjih, starijih, nasmejanih i tuznih, onih koji su zurili negde, i onih koji su lagano setali.
   Medjutim,neka lica,posebno devojke bila su jedva razlicita, tek ako bi ste im se priblizili,shvatili bi ste da vecina njih nema nikakvih dodirnih tacaka. Pa opet,sve su izgledale isto. Ista odeca,frizura,sminka. Ista boja kose.Bilo je mucno gledati osobe bez maste i nimalo inspiracije,osobe koje jedino umeju da kopiraju ono sto im se nametne.
Nikada nisam volela kopije i svakako da sam nastojala da uvek budem drugcija.Jednostavno cenila sam osobe koje se nisu plasile da budu jedinstvene.
   Zahvaljujuci svom stalnom poslu imam i tu mugucnost da vidim malo vise, da zavirim i u stil ljudi u drugim gradovima.Neko me odusevi sa svojim nacinom stilizovanja,neko pomalo razocara,ali nedavno dve devojke su u meni probudile osecaj gadjenja (zao mi je sto moram da se tako izrazim). Da, bile su drugcije,jedinstvene. Ali njihova jednostavnos nije budila pozitivnog misljenja.Ko zna, mozda su te devojke bile olicenje dobrote, mozda su bile vredne,pametne i iskrene i mozda su svojim delima zasluzile svaku pohvalu. Ali njihov nacin oblacenja je sve to stavio u neki sasvim drugi plan. I one su savrsen dokaz da odelo ipak cini coveka, pa bar cini misljenje okoline o coveku.
   Lepo je biti drugciji,jos uvek sam pristalica jedinstvenog, jos uvek volim da vidim nesto posebno, nesto sto se ne stapa sa okolinom, ali svakako treba i biti umeren, voditi racuna o pristojnosti.


Нема коментара:

Постави коментар

Kako da izgledate mlađe

Svi smo prošli tu tinejdzersku fazu kada smo želeli izgledati mlađe, naravno najviše zato da bi smo bili ozbiljnije shvaćeni. Smetalo nam j...