Medjutim kada je rec o koriscenju svog dara za novac, tu bas i nisam bila posebno vicna.Da se ne lazemo, nije bio problem u mom neznanju,vec u lenjosti i manjku optimizma.Ja sam od onih retkih osoba koje sa intuzijazmom bodre druge,daju im pozitivnu energiju,a tu istu crpe od sebe.
Medjutim onda se nesto promenilo,sasvim slucajno pokazala sam prijateljici nakit koji sam pravila, zatim napravila i njoj i onda je krenula i realizacija same prodaje.Ljudi su poceli da narucuju.Neki su uzimali ono sto sam vec napravila,dok su drugi narucivali nesto po svom ukusu.
Uglavnom,jos uvek sam tek na prvom stepeniku,ali sa sigurnoscu krecem se gornjom putanjom.A sve sto je trebalo jeste samo malo vere u sebe.
Нема коментара:
Постави коментар