Sprecite Alchajmer

Iako post o bolestima nije u stilu celokupnog bloga,resila sam da ipak napisem nesto o ovoj opakoj bolesti i ko zna mozda i sprecavanje iste.Tacnije da prepisem iz sveske.U pitanju je list iz novina koji sam nekada bas tu zalepila.Ni sama ne znam zbog cega sam u svesci gde se inace nalaze saveti o lepoti i vezbanju zalepila i taj odsecak.
Ali dobro,uzimam svesku ne bih li pronasla neku inspiraciju i sasvim slucajno otvara mi se stranica o Alchajmeru."Zasto da ne",pomislim.Nisam sigurna da li je bas tacno to sto pise,ali svakako je korisno i ne moze da skodi.




"Ideja da je Alchajmerova bolest genetski uslovljena i da se ne moze spreciti odavno je prevazidjena.Sva najnovija medicinska istrazivanja i saznanja govore da se ova bolest,bas kao i bolest srca ili kancer,razvija tokom zivota,i to pod uticajem zivotnih navika i drugih faktora:visokog holesterola i krvnog pritiska,zavisnosti od alkohola ili duvana,depresije,a zavisi i od obrazovanja,ishrane,zdravog sna i mentalnih,psihickih i socijalnih aktivnosti.(Licno mislim da genetika svakako moze uticati na ovu bolest,mada ne 100 %,ali je ne treba zanemarivati.)
  Istrazivaci su dosli do zakljucka da svakodnevne jednostavne stvari i aktivnosti mogu da smanje izglede za dobijanje Alchajmerove bolesti,a neke od njih su potpuno iznenadjujuce:


1.PIJTE KAFU.
           Ovaj magicni napitak,ispostavilo se pravi je tonik za mozak.Velika evropska studija pokazala je da tri do pet soljica dnevno,u srednjim godinama,smanjuju rizik od dobijanja Alchajmerove bolesti za 65 odsto u kasnijem zivotnom dobu.


2.ODRZAVAJTE ZDRAVLJE ZUBA.
            Po zdravlju zuba i desni moze da se predvidi rizik od demencije.Istrazivaci sa univerziteta u Juznoj Kaliforniji utvrdili su da oni koji dobijaju parodontopatiju pre 35 godine,imaju cetiri puta vece sanse da dobiju Alchajmerovu bolest u starijem zivotnom dobu.Takodje stariji ucesnici istrazivaja koji su bolovali od bolesti usta i zuba pokazali su slabije rezultate na memorijskim testovima.Eksperti objasnjavaju time sto se zapaljenja i bakterije koja izazivaju bolesti u ustima vremenom prenose do moga.


3.PRETRAZUJTE.
              ,,Guglovanje" i surfovanje po internetu stimulise mozak bolje od citanja knjige,pokazuju istrazivanja koja su uradili strucnjaci sa Kalifornijskog univerziteta u Los Andjelosu.To nije sve:ucesnici istrazivanja(od 55 do 78 godina),koji su za vreme ankete prvi put koristili internet pretrazivace,pokrenuli su i ubrzali memoriju i centre za pamcenje u mozgu nakon samo sedam dana surfovanja jedan sat dnevno.


4.VEZBAJTE MOZDANE VIJUGE.
                 Veruje se da se hiljade celija u mozgu "rodi"svakog dana.Trik lezi u tome da se one "odrze"zivima.Sta pomaze:aerobne vezbe(setnja brzim tempom 30 minuta svakog dana),naporna mentalna aktivnost,ishrana sa puno masne ribe i lososa,izbegavanje hronicnog stresa i loseg sna,i odrzavanje vitamina B u normalnim granicama.


5.PIJTE SOK OD JABUKE.
                    Sok od sveze cedjene jabuke ubrzava produkciju vaznih neurotransmitera u mozgu (acetilholina),sto zapravo cine i lekovi koji se inace koriste u lecenju Alchajmerove bolesti.Do ovog zakljucka dosao je Tomas Si,istrazivac sa Univerziteta u Masacusetsu,koji je "odredio" i optimalnu dozu:dve do tri jabuke dnevno.


6.CUVAJTE SE UDARACA.
                 Oni koji su tokom zivota cesce "lupali"glavu imaju vece sanse da kasnije postanu dementni.To se pokazalo i u istrazivanjima u kojima su ucestvovali profesionalni fudbaleri:kod njih je Alchajmerova bolest cetiri cesca nego kod ostalih ucesnika u studiji.Iznenadni padovi na glavu kojima su skloniji stariji ljudi mogu da dovedu do prvih znakova demencije vec pet godina nakon udara.


7.MEDITIRAJTE.
                Skener mozga onih koji meditiraju pokazuju da oni imaju manje epizoda zaboravljanja i "blokade" mozga.Endrju Njuberg iz Pensilbanijske medicinske skole kaze da joga meditacije od samo 12 minuta dnevno za dva meseca poboljsava cirkulaciju krvi u mozgu i kognitivno funkcionisanje kod starijih.


8.UZIMAJTE VITAMIN D.
                   Ozbiljan deficitet vitamina D u organizmu kod starije populacije pogorsava mozdane funkcije.Ove alarmantne podatke pokazala je jedna engleska studija.A,vecina stanovnistva pati od manjka ovog vitamina.Strucnjaci preporucuju da dnevna doza ovog vitamina bude od 800 do 2.000 internacionalnih jedinica.


9.SAKUPLJAJTE ISKUSTVA.
                  Ova tehnika se moze nazvati i sakupljanje kognitivnih rezervi.Pokazalo se da akumulacija iskustava u koje spadaju obrazovanje,brak,druzenje,posao koji ispunjava,znanje vise jezika,odredjivanje ciljeva u zivotu,psihicke i metalne aktivnosti i sposobnosti,cine bedem degenerativnim promenama u mozgu.Oni koji imaju vise kognitivnih rezervi nece verovatno nikad doziveti demenciju.


10.IZBEGAVAJTE INFEKCIJE.
                  Zapanjujuca je povezanost Alchajmerove bolesti i prehlade,cira na zeludcu,lajmske bolesti,upale pluca i gripa.Rut Izaki sa Univerziteta u Mancestru otkrio je da 60 odsto slucajeva Alchajmera krivac za nastanak bolesti infekcija-herpes simpleks virus.Teorija se zasniva na tome da je infekcija okidac za prekomerno lucenje beta amiloida koji "ubijaju" neurone u mozgu.

Alchajmerova bolest je degenerativni moždani poremećaj srednjeg ili poznog životnog doba koji uništava neurone i veze u moždanoj kori što dovodi do značajnog gubitka moždane mase[1]. Danas se smatra glavnim uzrokom senilne demencije koja se nekad smatrala normalnim stanjem u starosti. Alchajmerova bolest uzrokuje postepeno i nepovratno gubljenje pamćenja, sposobnosti govora, svesti o vremenu i prostoru, i eventualno sposobnost da se brinu sami o sebi. Bolest je opisao nemački psihijatar Alojz Alchajmer 1906, i tada se smatralo da je ona retko mentalno stanje pretežno mladih ljudi. Danas se kasna Alchajmerova bolest prepoznaje kao najčešći uzrok gubljenja mentalnih funkcija oko 65. godine života, a rana Alchajmerova se mnogo ređe pojavljuje, i to kod ljudi u 30-im, 40-im i 50-im godinama.

Iako Alchajmerova bolest nije prirodni deo starenja, rizik od dobijanja ove bolesti raste sa godinama. Neki pacijenti koji boluju od ove bolesti se suočavaju sa ogromnim strahom i frustracijama dok se bore sa nekad najjednostavnijim zadacima i dok polako gube svoju nezavisnost.

Alchajmerova bolest se pojavljuje postepeno. U ranim fazama, pacijent ima relativno male probleme sa usvajanjem novih informacija i pamćenjem gde je ostavio svoje stvari kao što su ključevi ili novčanik. Tada počinju problemi u prepričavanju ranijih događaja, ili u pronalaženju reči da bi se izrazili. Kako bolest napreduje, pacijent može imati poteškoća da se seti koji je dan ili mesec, ili da pronađe put kroz poznato okruženje. To može da izazove sklonost ka tome da odluta negde, i da kasnije ne može da se vrati nazad. Pacijent često postaje razdražljiv ili odsutan dok se bori sa strahom i frustracijom kad nekada poznata mesta postanu strana i nepoznata. Promene u ponašanju se manifestuju tako što pacijent postaje paranoičan i nesposoban da učestvuje u razgovoru.

Na kraju, pacijent postaje potpuno nesposoban za obavljanje osnovnih životnih funkcija, kao što su hranjenje i korišćenja toaleta. Pacijenti koji boluju od Alchajmerove bolesti mogu da žive dugo sa bolešću, i umiru od poremećaja kao što je pneumonija. Vreme od dijagnoze do smrti pacijenta je od oko sedam do deset godina, ali postoje razne varijacije od tri do dvadeset godina do smrti, što zavisi od starosti pacijenta, od zdravstvenog stanja pacijenta, kao i od brige koju pacijent prima.

Demencija je progresivno i nepovratno propadanje intelektualnih sposobnosti i viših mentalnih funkcija (inteligencije, mišljenja, govora, pamćenja, učenja, imaginacije itd.) usled određenih organskih uzroka. To dovodi do poremećaja ličnosti i odnosa sa fizičkom i socijalnom.

Demencija je bolest populacije odraslog životnog doba. U osnovi ove pojave stoje morfološke, histološke i biohemijske promene mozga, kao prirodne pojave vezane za proces starenja. Predstavlja postupan gubitak mentalnih sposobnosti koji rezultuje gubitkom memorije, promenama ličnosti i gubitku socijalnih sposobnosti. Ovo oboljenje nije normalan deo starenja, i kod većine ljudi se nikada ne razvije.

Пародонтопатија или пародонтоза је прогресивна и дегенеративна болест пародонцијума (потпорног ткива зуба), која доводи до клаћења, миграције и испадања зуба.

Најчешћа патолошка промена која се дешава у пародонцијуму јесте упала десни, која представља независно обољење (катарални гингивит), али због средине у којој се одвија може да се прошири и на друге делове пародонцијума.

Главна карактеристика пародонтопатије јесте оголићење вратова и коренова зуба. Поред инфламације у пародонцијуму се одигравају и дистрофични процеси који разарају везивно-ткивне елементе. Услед тога десни се повлаче и зуби остају оголићени, па изгледају као да су издужени. Овај процес може да узме и веће размере када је корен зуба огољен до врха. Постоје и нека предилекциона места на којима се болест најчешће јавља. То су спољашње стране доњих предњих зуба и унутрашње стране горњих кутњака.

Herpes simpleks je uobičajena virusna infekcija koja ima svoju primarnu a potom i sekundarnu fazu kada se povremeno vraća. Postoje dva tipa herpesa simplexa: herpes simplex tip 1 i herpes simplex tip 2, a isto tako jedna osoba može biti zaražena s oba tipa virusa, koji mogu izazivati probleme na različitim dijelovima tijela.

Herpes simplex tip 1

Procjenjuje se da je njime zaraženo 60% djece u dobi do 10 godina. Broj zaraženih i nositelja virusa stalno raste i doseže čak do 80-90% starijih od 50 godina. Ovaj tip virusa najčešće se prenosi preko usta, neposrednim kontaktom (dovoljan je poljubac ili kap sline). Zaraza može proći bez ikakvih simptoma ili simptomima sličnim infekciji gornjih dišnih putova. Virus se nakon prvog kontakta s domaćinom nasadi na dio živčanog sustava oko usana i ostaje doživotno u tijelu, te se povremeno ili češće "budi". Najčešći razlozi koji ga aktiviraju povezani su padom imuniteta, gripom, prehladom, stresom, povišenom tjelesnom temperaturom, hladnoćom, menstruacijom. Iako je infekcija virusom herpes simplex tip 1 relativno bezazlena, komplikacije nastaju ako se bolest proširi na druge dijelove tijela, a posebno je opasan prijelaz na oči, gdje virus može uzrokovati infekciju oka, uz vjeđe, spojnicu i rožnicu i tako dovesti do oštećenja rožnice. Za vrijeme infekcije (dok postoji ranica) treba izbjegavati ljubljenje, kao i oralni seks, jer herpes simplex tip 1 može zahvatiti i spolne organe. Bolest nije izlječiva, već se samo ublažava sredstvima za olakšanje simptoma.

Herpes simpex tip 2

Često ga nazivaju i genitalnim herpesom iako se procjenjuje da oko 30% slučajeva potječe od herpesa simplex tip 1, a ostalih 70% izaziva herpes simplex tip 2. Kod muškaraca se bolest (mjehurići ispunjeni tekućinom) pojavljuje na sluznici penisa i na prepuciju, a kod žena počinje upalom stidnice, osjećajem neugode i svrbeži, zatim se pojavljuju mjehurići na vanjskim spolnim organima. Bolest se ne može potpuno izliječiti, već samo ublažiti antivirusnim lijekovima i kremama za lokalnu uporabu.